berlin

PRIČA SA SJEVERNE STRANE

Posted on : 07-10-2012 | By : Emil | In : Brodske priče

0

Iz naše arhive. Ova priča objavljena je prvi put na našim stranicama 21. siječnja 2010.

Napisao: Emil Cipar
ništa od toga


Ma nema to. Nemožeš ti njima dokazat‘. Uvjek ista priča. Ali džaba! Evo ja sam tu bio jutros u pet. Samo sam nakrmio, nisam ni nosio udice. Ma kakvi ovdje! Gdje ja krmim to se ne priča. Pa neću ja za njih ‚ranit‘ ribu! Koji ti je kurac! …govori gospodin srednjih godina. Viđam ga često na Savi. Čovjek je strastveni ribič i ne propušta niti jednu priliku.
-Ima l‘ Mate? Njega nisam vidio već… Prije je znao navratiti. Ponekad sad mu znao dat‘ ribe, kad bude. Sad ga nema mjesecima. Jesi čuo štogod o njemu?
-Nisam ga ni ja vidio odjesenas, kad‘ smo ono bili u Žeravcu. Neki dan sam sreo onu Katu Ilijinu, pa sam ju baš pit’o za njega, ali ni ona ne zna. Da nije opet u Švedskoj kod starije ‚ćeri!?
-Ma jok, kak’oj Švedskoj! Ganj’o jeneku penziju, al‘ ništa od toga. Obeć’o mu ovaj, onaj …al‘ kaki. Znaš i sam kako je to. Ja sam čuo da je u Dugom selu, kod pašanca, tamo nešto radi. Meću neke ograde po putovima šta ja znam. A ti, jesi li ti štogod izganj’o?
-Jesam …da ti ne kažem šta sam izganj’o. Nema ništa od toga. Kad je trebalo, onda ‚ajde, a sad‘ kad‘ ti tražiš nešta od njih, onda…
-Jesi l‘ bio skoro Preko? Šta ima…?
-Bio prošle nedilje s Jozom, znaš Jozu, jebiga…! Ma onaj što je sad u Zagrebu ima onu građevinu. On iš’o nešto napravit na groblju, pa zvao mene da mu pomognem. Navratio sam i do kuće, al‘ bolje da nisam. Eno grize ti…!
-Ma nema to ništa …to je sića. Jebeš to! …Izvlači udicu, a na njoj ribica. Skida ju i baca u Savu.
-Nema ništa od toga kad‘ ova sića navali, samo pojedu mamac. Morat‘  ću mijenjat mjesto. A što je bilo, što ti se nije svidilo?

A ‚ naka njiva

-Eeeej …stanemo mi gore kod orasa poviš‘ kuće. Tamo nešto kopaju, pa stanemo …’nako …malo ukraj. Pogledam ja doli na njivu, a Nikola ore traktorom. Ne vidi on mene, a ja neznam šta ću. Nekako me sramota ić‘ mu reć: -Čovječe, pa to je moja njiva. Ope‘ …mog’o bi on reć‘ …pa kad je tvoja što je ne oreš, jebla te ona! Stojim ja tako, a Jozo pita …jel‘ ono tvoja njiva? Znaš li onog što ore? Ma nije moja, a ne znam ni čo’jeka. Sigurno neki iz Petrovca, ili iz Mrkonjića… A znam ga čo’ječe, išli skupa u školu ‚…jebiga… Došlo do toga da se svoje njive stidim. A ‚ naka njiva! Znaš kaki je tu znao bit kuruz… E moj brate šta me je spopalo, a ja sad nemam đe sebi posadit ni kupusa za kiselit‘. Kod ’nake njive. A Nikola ore l‘ …ore.
-Ma i ti s‘ budala kakve nema. Što to ne prodaš bud pošto, samo da se toga riješiš! Evo ja svoje prodo. Naišo čovjek …o’š prodat? …oću. Dao kol’ko je mog’o …prepisali lijepo… Ja sebi kupio udice i sad bar imam nešto od toga. Ponekad se ulovi kakav šaran ili somić, il‘ što drugo, onda ja dođem kući i velim ženi …evo ulovilo se na đedovinu.
-Eeee, lako je tebi. Ti si izganj’o penziju, pa sad moreš zajebavat. A šta ću ja? Ovo malo crkavice nije dosta …što kažu …za kru‘. Ako prodam onda nemam baš ništa, ‚vako bar ponekad vidim taj svoj jad i čemer. A kak’a je u mene bila kuća …pa znaš i sam. Pa traktor …pa prikolica, sve… Hidraulik je to bio. Kuća puna svega. Nema šta nema, što kažu …samo ‚tičjeg mlijeka nije bilo. A sad! …žena i ja u ono malo stana, …teke baščice, a imam samo ovo biciklo …i to još nevalja, al‘ nekako se ide. Još mi ga bilo nekidan ukralo, al‘ onda ostavilo kod groblja. Da je valjalo nebi ga ostavilo. To sam još dobio od popa Marka …pokoj mu duši dao! Eto nema ni njega. A znao sam ja prije češče otić‘ kod njega. Nešto dobiješ, nekog vidiš …i tako prođe dan. A sad se nekako oduljio…jadan ne bio!

jadan ne bio

-Ma jebla mater svoju, šta me zajebavaš! Evo opet sića! Nema druge …valja mjenjat mjesto. ‚Ajd‘ sa mnom, samo nemoj da bi nekom rek’o, gdje ja lovim!
-Ma ja ću reć‘? ‚Ajd‘ ne zajebaji! Samo …što ne odeš odma‘ tamo gdje krmiš? Što se zajebavaš okolo?
-E ti si stvarno budaletina kakve nema…! To jedva čekaju! Prate me…, onda i‘ ja vako zajebem. Malo vamo, malo tamo… Ma neću ja njima krmiti, koji ti je kurac…, znaš li ti kol’ko to košta…? A oni bace malo kuruza k’o da će svinje lovit‘ na udicu. A mogli bi! Evo neki dan su …tamo malo više …bagerom …da prostiš …izvadili svinju. Imala je sigurno dvjesto kila.
-Jel‘ ti to mene zajebaješ? Svinju izvukli iz Save…? Svašta!
– Ma ne zajebavam. Eno pitaj Nikolu! I on je vidio. Sava dovukla. Negdje krepalo pa bacilo u Savu.
-Dobro je da su svinje. Stoka, razumiješ… Za rata su i ljude bacali. Svašta je ta Sava vidila i svega se nanosala.
Priključuje se treći čovjek. Gura bicikl pored sebe. Desnu nogavicu zavrnio, da mu lanac ne umaže. Lijeva ruka i šaka su mu u gipsu iz kojega vire samo prsti.
Oooo đe si Marko …šta ima!? Šta s‘ to uradio s rukom?
-Jebiga …šta sam radio?! Ništa nisam radio, samo sam spao s kruške. Eto što sam radio?
-Pa đe si sad penjo na krušku, jadan ne bio! Đe sad ima krušaka, jado moj!
-Vi našli mene sad…! Ona Anđa Antukina, zamoli me da joj odrežem granu. Ja radio nešto motorkom, pa ona vidila… Gledam ja …neću ja to moći odozdo, pa se popnem i kako sam se …ono …pustio da mogu upalit motorku …okliznu se …kad se nisam ubio… Dobro je i završilo. Bio sam tri nedilje u bolnici …operisalo, metilo gips i ‚ ajd. Dobro je sad, kako je bilo. Cijeli rat sam proveo …što kažu, na prvoj crti, pa se ništa nije dogodilo…
-Ma u kurcu s ti proveo rat, a ne na prvoj crti! Znam ja kol’ko nas je bilo na prvoj crti. U mojoj je kući bio štab. Jednog‘ dana kaže zapovjednik …trebalo bi popisat borce …imaš malo papira? Ja nisam im’o ništa drugo, nego neku kuvertu, pa smo onako s druge strane… Nisam broj’o, al‘ …kol’ko nas je moglo stat na kuvertu…? A sad ima neki registar, a u njemu je… ni broja se ne zna. Više boraca, nego Hrvata. Zato ja sad ne morem dobit penziju da ga jebeš… Što je u mene u kući bio štab to niko ne pita. Nema te u registru …kažu …jebo ji registar …’ko je to pravio da mi je znat!
-Jest ono bio štab, u tvojoj kući, al‘ ti si otišo u Njemačku. Nisi ti njima dao da u kući budne štab, već ljudi vidili …kuća prazna…!
-Ja sam samo odveo ženu i djecu sestri u Njemačku. Odma‘ sam se ja vratio …odma‘!
-Jesi se odma‘ vratio, al‘ u Brod. Pa viđali te ljudi! Nemoj zajebavat!
-Jesu me viđali kad sam dolazio u komandu. Mor’o je neko i to…
-…pa si malo otiš’o kod žene, pa kod punice, pa malo u komandu, a mi nek se zajebajemo, kako znamo. Kad je pala Posavina đe sam te zateko…’ajd reci! U Zagrebu sam te zateko, moj Jozo!

k’o da me nikad nije vidio

-De ljudi prestanite, ribu mi rastjerujete. K’o da je važno gdje si bio u ratu. Bio ti u Njemačkoj, Zagrebu, u Brodu, u Koraću …isti kurac. Posavina bi svejedno pala. Nemoj ti meni pričat. To je odlučeno tako u Zagrebu. Moš ga jebat! A ti Dragane vozi taj stari bicikl, a Ilija nek ti ore tvoju njivu. Što ti je još u kući bio štab može bit i loše po tebe. Protivio si se Središnjici. Bio si neprijatelj, jebote…
-Nije Ilija, već Nikola, jebo te on …da prostiš!
-Ma isti kurac! Nikola…, Ilija…,’ko or’o da or’o, …ti je ne oreš, nit‘ ne’ko od naših. Oru oni …razumiješ!
-Lako vama ljudi moji, zajebavat se. Ja sam sve izgubio. I kuću, i traktori njivu… Nema komšija …Ima jebo ga ti, al‘ rasuti po cijelom svijetu. Kako smo mi nekad znali …de roštilj …pojedi, popi, zapjevaj … A bilo se mlado …zdravo… Sve nam razjebaše s ovim ratom. Sad se obolilo, nema šta ne boli, a najviše na živčanoj bazi… petespe …il kako se ono zove…
-Ma da i ti na to ne ganjaš? Eeeej …jebote, reče ljudi …cijela Bosna luda. Meni priznalo četerestposto …i više ne daju da ga jebeš…
-Trebo s ti njima reć da si se s motorkom penj’o na krušku, dali bi ti …garantujem …stoposto. Koja to budala još radi?
-Ma u kojem si ti to ratu bio da ti dalo četerestposto …to bi‘ ja volio znat. U mojoj kući bio štab, a nemam ni vol’ko. Noktom od desnog palca zakači za zub i pusti ga.
-Ma misle oni …u tvojoj kući bio štab, pa si ti bio siguran, kontaju. Mog’o si u miru spavat‘ …živce odmarat. A jesi li ti njima uzimo kiriju za kuću. To je bio …što kažu …poslovni prostor…
-Daj Iko ne zajebaji. Ti si na vrijeme o’šo, zaposlio se u Đuri i sad nama soliš pamet. Još si izganjo penziju i mo’š se po cijeli dan zajebavat na Savi. A mi se nek‘ se snalazimo…, što kažu…, kako znamo i umijemo. Mi smo morali reći ne, oko naših kuća se pucalo… i šta se sve nije radilo…
-Nisi ti reko ne …ti si reko najin! Iz Minhena si poručio Srbima da se ne zajebavaju. A oni se uplašili, jebote …pa nas rašćerali po cijelom svijetu.
-Jel vi nemate pametnijeg posla nego meni ribu raščćerivat. Evo samo sića. One starije ne mogu to više slušati, pa su prešle na onu stranu. E jadan ti sam ja s vama. Po cijeli dan samo mi kukaju, ako i nađu kakog posla, onda spanu s kruške, slome se i evo ji opet meni. Nema danas ništa od ribe, idem vidit jer žena štogod ulovila u mesnici. Moro bi vidit‘ …nešto me zajebava pumpa za vodu na autu. Zna l‘ ‚ko pošto je pumpa za „trojku“ u Bosni. Kod Ćirića nemoš platit‘ … jebote!
-Ma ne gledam ja pošto su dijelovi za auto više. Sad kupim samo cigara, šećera, teke ulja…To pitaj Andriju i one njegove.
-Ma kaki Andrija, kaki šta? To se pogospodilo. Vidim ga neki dan …vođa sad nekog psa. Kažem …đe s Andrija, šta ima? On me gleda …k’o da me nikad nije vidio …a skupa radili u preduzeću. Tako ti je to sad …čim nešto imaš, zaboravi sirotinju, koji će ti kurac?! Evo neće, pa neće! Valja ić‘ kući!
A idem i ja, valja nešt radit. Samo da teke napumpam gumu. Rijetka! To sam kupio ubosni… jebiga, đe to more valjat, iz Kine je to!
-Iko odo i ja. Nemorem s ovom rukom vozit bicikl, pa moram gurat‘ … jebiga.
-Pa što ga onda nisi ostavio kod kuće, jebo te on?
-Ma znam, al‘ nekako mi fali bicikl. Nekako sam k’o bos bez njega. A …kontam …možda ispadne nešto za kupit …pa mogu metit na bicikl i povest. Pa onda …’vako… Ajd ljudi bog …i vidimo se!

Write a comment