berlin

JANICA DRAGA, BI TE NEKAJ PITAL

Posted on : 09-02-2017 | By : admin | In : Ivica Smolec

0

Ivica Smolec
SmartSizeAk bi, Jana, z menuj zamuž iti štela,
nigdar onda nebuš podišala morje.
Al buš bormeš sak čas z jagli bažul jela,
ne bum zdaj povedal ono kaj je gorje.

Zanavek pozabi rinčice i čvarke*,
nigdar nebuš, mila, videla Pariza.
Al dok buš po zimi zbirala suharke,
hpoznala buš našu lepu hustu zbliza.

Hižica je naša kak Bog zapoveda
i zahod je odma tu prek vu trnacu.
Ni ti je pri nami neka velka beda,
za ženidbu bumo spekli jenu racu.

Tri racice lepe f potoku se hlade,
a dve žuge hude za rit grizu tate.
Gujdica je hčera baš dobila mlade,
se to, draga puca, čaka samo na te.

Mama je kak puter, dobra je i blaga,
nema gdo okapat, oče joj se sneje,
po male je več ju ostavila snaga
pa je se zarasle do Brckove meje.

A najvažneše je kaj ti oču reči,
to je, draga Jana, da te baš fest mam rad.
Same na te mislim gda god idem leči,
navek bum rad te mal baš tak kak i sad.

*) čvarki = sakojaki kinč

 13. siječnja 2009.

 

Janice draga, da te nešto pitam

Ako ćeš se, Jano, udati za mene,
znaj da nikad nećeš pomirisat more.
Zavoljet ćeš zato livade zelene
ali kruh ćeš jesti onaj sa tri kore.

Zaboravi zauvijek naušnice, čvarke*,
nikad nećeš, mila, vidjeti Pariza.
Ali dok ćeš zimi skupljati suharke,
upoznat ćeš našu lijepu šumu ‚z bliza.

Kućica je naša kak‘ Bog zapovijeda,
i zahod je blizu, imaš stazu kratku.
Nije ti kod nas baš prevelika bijeda,
za ženidbu ćemo peći jednu patku.

U potoku, tri se lijepe patke hlade,
dvije guske bijesne za rit grizu tâte.
Prasica je jučer baš dobila mlade,
sve to, draga curo, čeka samo na te.

Mama je k’o putar, dobra je i blaga,
tko će zemlju kopat‘, željela bi snahu,
pomalo je, jadnu, napustila snaga
pa je sve zaraslo, mama je u strahu.

A najvažnije je što ti želim reći,
oduvijek si, Jano, moja ljubav bila.
Samo na te mislim kad god idem leći,
uvijek ću te voljet‘ kao i sad, mila.

*) čvarci = razni nakit

/Tužno-šaljiva ljubavna pjesma koja je u originalu, na jednom zapadnozagorskom kajkavskom narječju, izvedena na XVIII „Festivalu Kaj ― Kustošija 2009.“ u Zagrebu i tiskana u istoimenom zborniku i verzija na standardnom hrvatskom jeziku, koja se malo razlikuje i koju sam napravio kasnije, za one koji ne razumiju originalnu verziju./

Ivica Smolec

Write a comment