berlin

NJEGOVATELJSKE MUKE S JEZIKOM

Posted on : 09-11-2015 | By : admin | In : MOJ PUT Jadranka Haznadarević

0

Bečka škola, francuski ključ i balkanski mentalitet

Piše: Jadranka Haznadarević

njegovateljicaTrudila sam se učiti njemački, tek toliko da mogu raditi kao njegovateljica.

Čim sam dobila posao, velim, hvala ti Bože sad ću ja naučit iz prve ruke, praksa je zakon …

I onda dobijem frau Anni Schrey … 86. godišnju bakicu, potpuno dementna.

Ne razumije ni ona sama što priča, ni što radi, a kamo li ja.

Nekad se ljuti, zove me Hans, traži da vratim ključeve ili će zvat policiju.

Nekad sam njezina mama pa bih joj trebala vezati kečke i vodit ju u crkvu.

A nekad toliko plače da moram satima sjediti pored nje i tješiti ju.

Nekada se jadna bori sa demonima koji ju napadaju, ili priča sa anđelima, traži da im napravim sok i dam bombone …

Odrapim kod nje 3 mjeseca, i ne da se sad hvalim, ali naučim jednu cijelu rečenicu.

(fick mich, wenn ich zurückkomme).

Pošto sam takve sreće da uvijek imam posla, odmah dobijem drugu bakicu.

Sirota Jozefine ima parkinsonovu bolest, a uz to je još preživjela i moždani udar.

Već su joj stradali mišići pa je siroče sva pokočena, osim ruku koje se neprekidno tresu.

Kad me prvi put zgrabila za ruku i počela ju drmat, ja pomislim, malo je presrdačna, mogla bih ja završit na kirurgiji ako ovako nastavi.

Ne može govoriti. Neš′ ženo od nje ništa naučit, i budi sretna ako se naučiš otimat, a da ju ne povrijediš …

Tješilo me to što u kući ima još ljubaznih članova obitelji koji isto tako ne puštaju ruku dok ne popriječiš očima na njih …

Tu je Fric, njen  muž. Malo „specifičan  tip“  kojemu  stalno  ispada proteza pa govori kroz zube, a slina okolo pršti na sve strane.

Je.. me svatko ako na tri metra udaljenosti možeš ostat suh od njega.

Možeš  jedino ako se spakiraš u najlon vreću, ili astronautsko odijelo. Eto ni njega ne razumijem  ama baš ništa. Razumijem samo kad kaže „toje toje toje „, a „toje“ mu je sve, i ono što košta pola eura … I opet je.. me svatko, ako on ne bi dao triput guzice za jedan euro.

Razumijem ga I kad zove „Modlija“. Modli je stari šugavi olinjali mačak koji neprekidno ulazi u kuću, pa čini mi se i kroz ključanicu. Skače po kuhinjskom stolu na kojemu je sve na kamari: par krpa i konzervi, prljavo posuđe, otpatci hrane, flaše i francuski ključ …

Nekad davno mu je netko  okačio ogrlicu protiv buha. Ne da vjerujem, nego sam sigurna da Fric nije, jer mu je to sigurno bilo teuer.  Ogrlica je Modliju već  davno omalila, vidi se po očima  koje su mu iskočile kao onom našem ministru poljoprivrede Jakovini.

Šeta Modli po stolu, gura njušku u sve osim u francuski ključ … Nitko ga ne tjera, a ja ga gledam i mislim se mislim, čekaj čekaj, dok ga se ja dočepam. Neće ti past na pamet više ni u ulicu zaći, a kamo li u kuću …

Tu je još i mali Franc sin Frica i Jozefine. Kažem mali, jer mi po godinama može biti sin. Ima 36 god., visok je oko 2 metra, a težak  svega 60- ak kg. Vjerujm da ima trakavicu, trakavica – gliste ,  a možda i gliste mogu imat još nešto što ždere.

Čovjek ne može nikako vjerovat da mali može pojest desetak GMO filovanih paprika,i da mu to nije dovoljno za jedan obrok već još napravi nekoliko sendvića.

Ni od njega nemoš′ ništa naučit, i njemu je sve skupo, samo što ne uspijeva izgovorit …

Ne dao Bog da se rugam, dečko toliko muca da nekada bezuspješno pokušava izgovorit drugi slog, na kraju odustane okrene se i ode.

Prije tri dana ga pitam da me odveze u grad da nešto kupim u DM-u, a on potpuno zablokirao. Možda i ne bi, da u kući nije bio Fric, koji je odmah pozelenio ko vanzemaljac, bacio kapu na pod i skoro se zaletio glavom u zid.

E baš šteta što nije, možda bi uspio razbit tjemenjaču koja mu se godinama nakupila na ćelepuri  pa izgleda ko kornjačin oklop …

Hvataju se obojica i za glave i za međunožje, jer im je potpuno normalno da neprekidno prde i hodaju po kući otkopčanog šlica,uvrću i štipaju „ono dole“.

Da se sad baš ne finiram diraju se non stop.

Fric ponekad kad ide u Crkvu zatvori šlic, a Franci samo ako se slučajno zajebe, a ne zajebe se nikad.

Zapjenio Fric trče  po kući, jednom rukom mlati, drugom na nezgodnom mjestu, pljuje bljuje ko zmaj‘ .. Fric ist celebriti, Fric ima geld, Fric je lud, svi misle Fric je lud.

Auto teuer,  benzin teuer,  sve ist toje …

Svi kupuju samo Fric zahlen, ales ist teuer, teuer teuer…

I tako mali, nakon tri dana štipajući međunožje kaže  –atra  atra a atrankaaa  – raj raj rajse – cen euro .. Ono cen euro je izgovorio kao iz topa .

U redu je Franci, hvala ne treba mi ništa. Ponovila bih onu rečenicu koju sam naučila kod frau Schray, ali ne mogu, valjda ćete me razumjeti.

Write a comment