Ivek Milčec
V rukama grančice
palmine, maslinove
pak drienkove z
bršljanom ovite …
Cvietnica je dišuča,
blagoslovljenu grančicu
ima vsaka hrvatska,
kuča …

Ivek Milčec
Volim ljetnu dugu
raskošnih boja,
nebesku trpezu,
sjajem prebogatu,
čudesnu lepezu …
Zakaj, nakon kiše,
munje i groma
iznenada, ko Feniks,
pojavi se ona?

piše: Jadran Šantić Šangarelo
Da bi čovik jednom vratija se doma
on mora nekad i nekamo poći
a di ga puti životni odvedu
tamo kad stigne on se mora snaći.

U novome kraju sve te stiska
i u svemu tome triba počet živit
a dok vrime biži nov se život stvara
starome se kraju moš kroz snove divit.

Ivek Milčec
Nekima se
nigdar nije dopal
lepi naš KAJ,
rekli su da je
za sve kriv
Ljudva Gaj.
Jer da njega ni bilo,
denes bi se v Zagrebu i Zagorju,
drukče govorilo.

Nikola Šimić Tonin
Kaštel
Štafilić,
Kaštel
Novi,
Kaštel
Stari,
Kaštel
Lukšić,

Ivek Milčec
Vsako jutro,
vu četiri
Angeluš me zbudi
a pokle njega
tiči tak kričiju
kak da veliju:
Hajde, mužek,
treba se zdići,
Bogeku pomoliti,
pak na ženino ličeko
kušlec prikeliti.

Ivek Milčec  ….iz nove knjige “Štel bi te belega meti”

Navek nas spitavleju
zakaj ga imame tak rado,
vesele popevkice popevlemo
kaj nafčil nas hrvatski Lado.

Kajkavska reč tak milo zvoni,
nemre se sčakati, brže bi povedati štela
kak zbližava kajkavske gradove
nasela i sela.

 Nikola Šimić Tonin
Nešto
u zraku,
olujna obijest,
crni  grmi oblak,
usidren
u
sadašnjost …

Ivek Milčec    …iz nove knjige “Štel bi te belega meti ...”

Gledim gore,
v turnje Katedrale
pak si gruntam
kak Zagreb z visine
zgledi …
Jel je lepši, vekši,
a v duše još mekši?

Nikola Šimić Tonin
Ništa nije,
Kao što su
Zagrebačke jeseni,
Kad’ se
Starogradskim ulicama prospu
Zreli kesteni…

Šestinski kišobrani,
S’ kapima kiše bišće,

Jadran šantić Šangarelo
Kada more zaspi i san ga ovlada
Bonaca sa morem tad tiho zavlada

I svaki lahor što zapuše tada
Ogledalom morskim on nakratko ovlada

Ogledalo morsko di  misec se skriva
Dalmatinsku pismu ka život doziva

Jadran Šantić Šangarelo
U starome portu vezani su brodi
Ća svako jutro hrle ka slobodi

Ka galebi bili more zapasaju
Parangale, mriže po poštama bacaju

I kada se zora na nebu pojavi
Galeb svojim krikom ribare pozdravi

Uredništvo
Dragi naši čitatelji, pišete nam sve više i više. Vaše nam riječi, poruke i prilozi, poput svjetiljke, pokazuju putove kojima trebamo kročiti. Vi idete s nama a mi za Vama! S Hvara nam stiglo pismo u kojemu stoji: -Poštovani, dobih obavijest od pjesnikinje Dubravke Borić, na koju adresu mogu poslati čestitku našem sugrađaninu, Starograđaninu, Miroslavu Harašiću, koji me naziva rodicom, za njegovu uspješnicu,  40. obljetnicu rada. Činim to ovim pjesmama posvećenim našem otoku i Starome

Dubravka Borić

Ubilile kupe krova.
Sakrila se modrina muora.
Lišće u bilo piturono,
svakon noronči po bilu kapu dono…

Nestalo zelenila
po vrtlima i dvuorima.
Na krilatin konjima,
lagufne balarine zvonidu zvoncima.

Zavičaju lipi
napisala: Viktorija Dakić, mentor Krunoslav Pecarić

Zavičaju lipi Slavonijo moja
Najlipša u jesen zlatana polja tvoja.

Lipa si u zimi, kada sve zabili,
Slavonijo moja zavičaju mili.

U proliće cvitaš, budiš se iz sanka,
gizdava si i lipa ti si naša majka.